Svako treće vozilo u saobraćaju u Srbiji je neispravno, pokazuju rezultati akcije "Bezbedan vozač ispravan vozač", koju su zajedno sproveli Auto-moto savez Srbije i Uprava Saobraćajne policije. Rezultati bi bili i gori da pregled nije bio dobrovoljan, procenjuju stručnjaci i upozoravaju da većinu saobraćajnih nesreća izaziva baš tehnička neispravnost vozila, ali da se kod nas - to ne istražuje. Odziv na akciju besplatnog tehničkog pregleda ove godine iskoristilo je 3.900 vozača, ili čak 30 odsto manje nego prošle godine. Najčešći kvar je na svetlosnim uređajima, zatim na kočnicama, što čini polovinu ukupno otkrivenih nedostataka. Najveći problem jeste taj što se posle saobraćajnih nesreća, zbog nedostatka vremena i novca, prave izveštaji koji pokazuju da je tehnička neispravnost vozila uzrok samo jedan odsto nesreća. U Nemačkoj sedam odsto automobila odgovorno je za nesreću i još pet odsto je indirektno svojom neispravnoću izazavalo nesreću.
Većinu saobraćajnih nesreća uzrokuje tehnička neispravnost vozila. U Srbiji je svaki treći automobil neispravan, pokazuju rezultati akcije "Bezbedan vozač ispravan vozač".
Svako treće vozilo u saobraćaju u Srbiji je neispravno, pokazuju rezultati akcije "Bezbedan vozač ispravan vozač", koju su zajedno sproveli Auto-moto savez Srbije i Uprava Saobraćajne policije.
Rezultati bi bili i gori da pregled nije bio dobrovoljan, procenjuju stručnjaci i upozoravaju da većinu saobraćajnih nesreća izaziva baš tehnička neispravnost vozila, ali da se kod nas - to ne istražuje.
Odziv na akciju besplatnog tehničkog pregleda ove godine iskoristilo je 3.900 vozača, ili čak 30 odsto manje nego prošle godine. Najčešći kvar je na svetlosnim uređajima, zatim na kočnicama, što čini polovinu ukupno otkrivenih nedostataka.
Najveći problem, kažu stručnjaci, jeste taj što posle saobraćajnih nesreća, zbog nedostatka vremena i novca, pravimo izveštaje koji pokazuju da je tehnička neispravnost vozila uzrok samo jedan odsto nesreća.
"U Nemačkoj sedam odsto automobila odgovorno je za nesreću i još pet odsto je indirektno svojom neispravnoću izazavalo nesreću. Kod nas je po zvaničim izveštajima odgovorno jedan odsto i sad zaključujemo da je kod nas vozni park sedam puta bolji nego u Nemačkoj što je malo verovatno", kaže Milan Božić, direktor Centra za motore i vozila AMSS.
Saobraćajna policija smatra da je ekonomska kriza uticala da građani sve manje spremni učestvuju u soabraćaju.
"Često se zimi ide na put bez zimskih guma sa letnjim izlizanim preumaticima, uređaji za kočenje i elektronsku stabilizaciju, čija popravka mnogo košta, ne servisiraju se", tvrdi Boban Milinković.
U toku ove godine pokrenuto je oko 6000 prekršajnih prijava protiv vozača koji su imali neispravne uređaje za kočenje, za upravljanje i vučne kuke. Vlasnici tehničkih pregleda traže hitnu primenu pravilnika o tehničkom pregledu po novom Zakonu, po kome će se automobili prilikom pregleda snimati video kamerom. Time će se izbeći svaka sumnja da li je auto bio na tehničkom i u kakvom stanju.
"Moramo povratiti povrenje u tehničke preglede tačke moramo promeniti svest građanja da kada već plate tehnički pregled i dođu na njega i da im stručno tehničko lice saobšti da li je bezbedno ili ne voziti njihov automobil", kaže Spasoje Manojlović iz Udruženja tehničkih pregleda.
Ni visoke kazne, koje se kreću do 30.000 dinara, ni isklučnje iz saobraćaja i slanje na vanredni tehnički pregled, neće uplašiti naše vozače. Oni stalno kreću u saobraćaj sa idejom da je mala statistička verovatnoća da će baš oni biti rutinski kontolisani i poslati na vanredni tehnički pregled.
Međutim, u MUP-u će u budućnosti insitirati baš na ovakvim kontroloma, jer će se time otkriti mnogo više neispravnih vozila koja sigurno nisu ni bezbedna.